|
|
Na ovim stranicama nalaze se odgovori vezani
uz pitanja koje postave svi zainteresirani kao i sažetak tema koje
su obrađivane kroz diskusijske liste.
|
|
|
 |
| 19. |
Dobar dan, treba mi pomoć oko zadatka:
Razmotrite elektrokemijski članak opisan linijskim dijagramom:
𝑃𝑡(𝑠),𝐻2(g)(0,1 𝑏𝑎𝑟)|𝐻+(𝑎𝑞),𝑝𝐻=2,54‖ 𝐶𝑙−(𝑎𝑞),𝑐=0,2 𝑚𝑜𝑙/𝐿|𝐻𝑔2𝐶𝑙2(𝑠)|𝐻𝑔(𝑙)|𝑃𝑡(𝑠)
a)Napišite polureakciju redukcije te Nernstov izraz za svaki polučlanak.
b)Izračunajte potencijal ukupne redoks-reakcije te objasnite u kojem smjeru reakcija spontano teče. (Rj: 0,375 V, od lijeva u desno)
c)Izračunajte konstantu ravnoteže razmatrane redoks-reakcije. (Rj: 4,66 x 1012)
E0(𝐻𝑔2𝐶𝑙2(𝑠)/𝐻𝑔(l))= 0,268 V; E0(𝐻+/𝐻2 (g))= 0,00 V
Kata Škrga
|
10.06.2023
|
| 9. |
Pozdrav!
Eto, sada sam napravio spisak svih pitanja oko elektrokemije na koje još nemam odgovora, a sada ako možda imate vrijeme i poznajete odgovore, bio bi vrlo sretan, ako bi mi odgovorili.
1. Prije smo prićali o jodu, fluoru i kloru i doznali, da je vrlo važan prenapon, koji je razlika između entalpije za nastanak radikala i entalpije za formiranje molekula. Ipak, wikipedia ne spomenuje ovog i kaže, da prenapon zavisi od puno stvari, i od materijala elektrod koje koristimo. Kakve ideje?
2. Litijum (Li) ima niži elektrodni potencijal neko kalijum (K), je bolji reducent. Ali ipak, kalij ima puno nižu ionizacijsku energiju (IE) nego litijum, je više reaktivan. Gdje je logika? (ovo sam već prije upitao ali do sad nisam ništa uspio saznat sam)
Sada galvanske ćelije:
3. Zašto nam trebaju dve otopini i elektrolitski ključ umjesto jedne čaše sa dvema elektrodama i mješanice svih ionov?
4. U čaši gdje imamo redukciju (na primer bakrovu elektrodu i otopinu CuSO4: Cu(2+) + 2e- ---> Cu), reduciraju se bakrovi ioni. Je li onda zaista važno kojeg materiala je elektroda (katoda)? Ja mislim da može bit s istim efektom i platina ili grafit ili nešto drugo, ne znam ... Zato što ništa se ne događa sa elektrodom, samo s ionima (u tom primeru Cu(2+), koji se reduciraju i zbiraju na katodi).
5. U mnogim knjigama pronađio sam primere galvanskih ćelija sa bakrom, cinkom i sumporno kiselino. Eksplanacija za djelovanje: cink se oksidira u Zn(2+) (elektroni ostaju na cinkovi anodi) i pridružuje se SO4(2-) ionima. Dva H+ iona ideta na bakrenu katodu ćekat na svoje elektrone; imamo napon.
a) Može takva ćelija postojat? Ja se čudim zašto kiselina jednostavno ne rastopi elektrod i prića završena. Pretpostavljam da kiselina nije koncentrirana i da do ovog ne dođe, a da se samo uradi malo soli. Ali ipak, ovo nije OK, zato što onda nemamo više H+ koje sam prije spomenuo da idu na katodu.
b) Zašto H+ idu ćekat elektrone na bakar ako jih možejo jednostavno pokupit na cinkovi elektrodi koja je negativna?? (ako bi se ovo zbivalo, ne bi imali napona i sve bi se rastopilo)
Ovo su sva pitanja oko elektrokemije na koje nemam odgovora i za neke tek nekoliko godina. Bilo bi stvarno super ako bi na njih odgovorili, ali vas ne silim da to učinite brzo; uzmite si vrijeme i možete mi odgovorit kasnije, kada ne budete imali toliko posla.
Puno puno hvala!!
Michel
Michel Adamič
|
03.05.2011
|
Broj zapisa koji odgovaraju uvjetima upita za pretraživanje: 22
|
|
|
Postavite
pitanje iz bilo kojeg područja kemije i
e-škola će osigurati da dobijete odgovor od kompetentnog znanstvenika. |
  |
|
