|
 |
|
Imam više pitanja, ali najvažnije mi je ono o topljivim i netopljivim solima. To sam u jednoj knjizi pronašla, al više ne znam u kojoj pa trebam pomoć (mislim one osnove, kao kloridi su topljivi osim...).
Pronašla sam podatak da je gustoća= M(neki element)/ 0,5*L*a3(na treću) pa me malo buni ovaj nazivnik.
Zašto Cu2SO4 nije ionski spoj?
I još samo - kako dobiti pomoću Kippova aparata vodik, a kako ugljikov(IV)oksid?
Bila bih jako zahvalna ako odgovorite što prije(osobito ono prvo). Pozdrav.
|
|
Ime i prezime:
Tamara Vasilj
tammy_57062@yahoo.com
|
 |
 |
Možda si to pronašla baš u knjizi Filipovića i Lipanovića Opća i anorganska kemija.
Ide otprilike ovako, netopljivi ili slabo topljivi su:
- kloridi srebra(I), žive(I), bakra(I), olova(II), talija(I)
- bromidi srebra(I), žive(I), žive(II), olova(II)
- sulfati olova(II), srebra(I), žive(I), zemnoalkalijskih metala osim sulfata berilija i magnezija
- hidrogenfosfati, fosfati i karbonati svih metala osim alkalijskih
Mene zbunjuje onih 0,5 u izrazu za gustoću. Inače to ide ovako (za elementarne tvari ili spojeve koji kristaliziraju u kubičnoj strukturi – elementarna ćelija je kocka).
- gustoća je jednaka u gromadi tvari, kao i u elementarnoj ćeliji
ρ = m / V = Z ma / a3
Z - broj gradivnih jedinki (atoma, molekula, formulskih jedinki) u elementarnoj ćeliji
ma - masa jedne gradivne jedinke
a - duljina brida elementarne ćelije (volumen je a3)
ma = m / N = (M n) / (n L) = M / L
N - broj atoma ili molekula
L - Avogadrova konstanta
- i na kraju
ρ = Z M / (L a3)
Bakrov(II) sulfat nije tipični ionski spoj poput srebrova klorida, ali mi se čini da pitaš za modru galicu jer formula CuSO4·5H2O ne odražava strukturu tog, na kraju ipak ionskog, spoja. Mnogi spojevi uz ione imaju vezane molekule vode što se naziva kristalnom vodom (npr. gips, CaSO4·2H2O). U modroj galici samo jedna molekula vode od njih pet pripada doista kristalnoj vodi. Ostale su kovalentno vezane za bakar pa u strukturi postoje ioni [Cu(H2O)4]+, SO42- i molekule vode u omjeru 1:1:1. Formula bi se mogla pisati ovako: [Cu(H2O)4]SO4·H2O, kompliciranije, ali vjernije.
Još je takvih primjera: Mohrova sol, (NH4)2SO4·FeSO4·6H2O, zapravo je [Fe(H2O)6](NH4)2(SO4)2, zelena galica FeSO4·7H2O ≡ [Fe(H2O)6]·H2O, heksaamminkobaltov(III) klorid CoCl3·6NH3 ≡ [Co(NH3)6]Cl3...
I još samo – za dobivanje vodika upotrijebio bih granule ili trake cinka, za CO2 mramor i u oba slučaja razrijeđenu solnu kiselinu.
|
|
|
Odgovorio:
Kristijan A. Kovač
kkovac@chem.pmf.hr
<-- Povratak
|
|
|
Postavite
pitanje iz bilo kojeg područja kemije i
e-škola će osigurati da dobijete odgovor od kompetentnog znanstvenika. |
  |
|
