|
 |
|
1. Objasniti hidrolizu soli
2. Hibridizacija CH4, NH3 i H2O
3. Zašto je HCl jaka kiselina, a HF nije
4. Kako je moguće da se iz s orbitale prebacuje u d
5. Objasniti što je energija kristalne rešetke i energija formiranja
6. Zašto jake kiseline daju slabe konjugirane baze
7. Je li reaktivniji Cs ili Rb i zašto
8. Objasniti preko rezonantne strukture je li jači HNO3 ili HNO2
9. Vrelište kod otopine i čiste tekućine
10. Zašto su prve dvije skupine jake baze
11. Zašto je HCL tekućina, a Cl plin
12. Koji oblik kristalne rešetke ima NaCl
13. Odstupanje od pravila okteta
14. Koliko sumpor ima valentnih elektrona
|
|
Ime i prezime:
Glorija Jukić
glorijajukic6@gmail.com
|
 |
 |
Ovo nije rekord u broju pitanjâ u jednom pitanju, ali jest vrlo dobar primjer toga kako ne postavljati pitanja. Ne samo po broju, nego i po načinu jer je sve skupa dosta šturo i ne baš najsretnije postavljeno. Pokušat ću sad ipak kratko odgovoriti na ono na što se može kratko odgovoriti.
1. Soli općenito ne hidroliziraju. Pitanje cilja na kiselinsko ili bazno ponašanje solî. Više informacija naći ćeš ako kreneš npr. odavde.
2. sp3 za svo troje nevodikovih atoma.
3. Obje kiseline su zapravo jake, s tim da se kod fluorovodične kiseline formiraju jako povezani parovi oksonijevih kationa i fluoridinih aniona pa je efektivna koncentracija oksonijevih kationa manja. Još ponešto ima ovdje.
4. Elektroni se općenito mogu prebacivati između različitih energijskih stanja. Mogućnosti tih prijelaza, odnosno poneku nemogućnost, opisuje kvantna mehanika.
5. Energija formiranja (kristalne rešetke) je energija koja bi se oslobodila kad bi se vrlo udaljene čestice (atomi, molekule ili ioni) približile i spojile (u kristal). Još ponešto npr. ovdje.
6. Jaka kiselina efektivno je sinonim za slabu konjugiranu bazu. Jaka kiselina znači da se hidron lako odvoji. Ako se lako odvoji, onda se slabo veže na konjugiranu bazu. Ako se slabo veže na konjugiranu bazu, onda je konjugirana baza slaba.
7. Reaktivniji je metal s manjom energijom ionizacije. Podaci su npr. ovdje, a razlozi npr. ovdje.
8. Nisam siguran da za usporedbu jakostî dušične i dušikaste kiseline trebaju rezonancijske formule.
9. Upiši u tražilicu "ebulioskop".
10. Prouči energije ionizacije i pogledaj odgovor na sedmo pitanje.
11. I klorovodik i klor su pri nama normalnim uvjetima plinovi. Razlog višem vrelištu jednog od njih treba tražiti u vodikovim vezama.
12. Natrijev klorid kristalizira po plošno centriranoj kubičnoj rešetki. Kako to izgleda, možeš vidjeti ovdje.
13. Ovdje nije postavljeno pitanje.
14. Ima ih šest.
Pozdrav, |
|
|
Odgovorio:
Ivica Cvrtila
icvrtila@chem.pmf.hr
<-- Povratak
|
|
|
Postavite
pitanje iz bilo kojeg područja kemije i
e-škola će osigurati da dobijete odgovor od kompetentnog znanstvenika. |
  |
|
