|
 |
|
Poštovani,
Imam nekoliko pitanja iz gradiva "metabolizam glikogema".
Koliko slobodnih reducirajućih krajeva ima molekula glikogena od 150 glukoznih jedinjca s 30 alfa-1,6 veza? Mislim da je odgovor 0?
Drugo pitanje, koliko se molekula ortofosfata (Pi) dobije u reakcijama sinteze molekule glikogena od 150 glukoznih jedinica? Da li je odgovor 300pi? Tj. 150ppi koji se razlažu na 300 pi.
Također pitanje koliko ima visokoenergetskih veza u molekuli glikogena od 150glukoznih jedinica? Da li je odgovor 3OO?
pitanje vezano uz urea ciklus,možete li mi reći kojoj klasi pripadaju enzimi ciklusa prema IUPACovoj klasifikaciji?
Hvala unaprijed
|
|
Ime i prezime:
Mia d
mdula@pbf.hr
|
 |
 |
Meni se također čini da će u molekuli glikogena uvijek biti točno nula reducirajućih krajeva. Nove jedinice glukoze vežu se upravo preko tog reducirajućeg kraja, i to neovisno o tomu radi li se o vezi tipa α(1→4) ili α(1→6), dok je prva molekula u lancu vezana za protein glikogenin. Taj je protein inače homodimer, tako da će svaka molekula, odnosno zrnce glikogena imati dva razgranata lanca.
Pirofosfat se oslobađa prije same sinteze glikogena, konkretno u reakciji spajanja glukoze-1-fosfata i UTP-a u UDP-glukozu. Kako se po glukoznoj jedinici oslobađa jedan pirofosfatni anion, tvoj račun je točan ako se računa s time da je i prvu glukoznu jedinicu trebalo za nešto prikačiti, konkretno za glikogenin.
Nisam siguran što bi točno bile visokoenergetske veze. Ako se cilja na veze s fosfatima, onda ih u glikogenu nema, ali kako se njegovom razgradnjom mogu dobiti takve veze, po jedna za svaku glukoznu jedinicu, onda ih ima koliko ima i glukoznih jedinica. Ako se pak uzima u obzir i glikoliza, onda će broj visokoenergetskih veza koje se mogu dobiti razgradnjom glikogena biti veći, s tim da treba uzeti u obzir da nastaje nekoliko produkata bogatih energijom.
Karbamoil-fosfatna sintetaza I spada u ligaze, ornitin-transkarbamilaza spada u transferaze, argininosukcinatna sintaza u ligaze, argininosukcinatna liaza u liaze, a arginaza u hidrolaze. Klasifikacija koju navodim može se vidjeti npr. ovdje i zapravo je po IUBMB-u (Međunarodnoj uniji za biokemiju i molekulsku biologiju).
Pozdrav, |
|
|
Odgovorio:
Ivica Cvrtila
i.cvrtila@rug.nl
<-- Povratak
|
|
|
Postavite
pitanje iz bilo kojeg područja kemije i
e-škola će osigurati da dobijete odgovor od kompetentnog znanstvenika. |
  |
|
