|
 |
|
Koliko protona, neuutrona i elektrona ima u 1kg uranija
|
|
Ime i prezime:
matija
matijacvorovic123@gmail.com
|
 |
 |
Kako nisi rekao o kojem je izotopu riječ, uzet ću da se radi o tipičnom uzorku uranija dobivenom iz ruda, koji sadrži oko 99,275 % uranija-238, 0,720 % uranija-235 te 0,005 % uranija-234. To znači da će jedan kilogram uranija sadržavati 992,75 g uranija-238, 7,20 g uranija-235 i 0,05 g uranija-234.
Relativna atomska masa uranija-238 iznosi 238,05, uranija-235 235,04, a uranija-234 234,04.
I sad se može na zadatak. Podijeliš li masu pojedinog izotopa s njegovom molarnom masom (brojka je ista kao i kod relativne atomske mase, samo što ima i jedinicu g/mol), dobit ćeš množinu tog izotopa:
n(238U) = m(238U)/M(238U)
Kako je uranijev atomski broj 92, množina protonâ u svakom izotopu bit će 92 puta veća od množine atomâ, a isto vrijedi i za množinu elektronâ:
n(p, 238U) = 92∙n(238U)
n(e, 238U) = 92∙n(238U)
Broj neutronâ po atomu različit je za svaki izotop, a odredit ćeš ga tako da od masenog broja (238, 235 ili 234) oduzmeš atomski broj (92). Množinu potom određuješ isto kao prije:
n(n, 238U) = (238 ‒ 92)∙n(238U)
Na kraju, kad odrediš množine svake od čestica u svakom izotopu, preostaje ti još pozbrajati ih, da dobiješ koliko protonâ, elektronâ ili neutronâ ima u cijelom uzorku. Ako te autor traži količinu kao broj, onda ćeš množine pomnožiti s Avogadrovom konstantom, a ako traži mase, onda ćeš broj svakih čestica pomnožiti s masom pripadne elementarne čestice. Doduše, ako će se računati masa, treba obratiti pozornost na zbroj triju masa, odnosno na to da neće odgovarati masi uranija. Razlika će odgovarati energiji koja bi se oslobodila potpunom razgradnjom jezgre na protone i neutrone.
Pozdrav, |
|
|
Odgovorio:
Ivica Cvrtila
i.cvrtila@rug.nl
<-- Povratak
|
|
|
Postavite
pitanje iz bilo kojeg područja kemije i
e-škola će osigurati da dobijete odgovor od kompetentnog znanstvenika. |
  |
|
