|
 |
|
Poštovani,
htjela sam Vas pitati nešto vezano za empirijsku i molekulsku formulu spoja, odnosno zanima me kako se empirijska i molekulska formula određuju u praksi. Da li se u praksi iz nekih digitalnih uređaja može pročitati maseni udio određenog elementa u nekom spoju pa se onda odredi empirijska formula spoja ili danas postoje uređaji koji automatski daju podatke o molekulskoj formuli spoja?
Ili se molarna masa spoja odredi nekom specifičnom metodom pa se onda iz Er i Mr (M) odredi molekulska formula spoja, recimo ebulioskopijom i krioskopijom?
Hvala,
LP
|
|
Ime i prezime:
Mirjana Vrdoljak
|
 |
 |
Način na koji će se odrediti formula nekog spoja ovisi o tom spoju. Ako spoj kristalizira u kristale prikladne za röntgensku difrakciju, određivanje kristalne strukture dat će i kemijsku formulu spoja. Ako je spoj organski i k tomu topljiv u nekom od otapala koja se koriste za NMR (deuterirana voda, kloroform, DMSO, metanol, aceton itd.), onda se struktura spoja, a time i njegova formula, može odrediti i spektroskopski, tipično u paru s masenom spektroskopijom. Ako nemaju kristalne strukture, organski će kemičari obično uz NMR i MS napraviti i elementnu analizu. Tipično se njome, putem spaljivanja, određuju udjeli ugljika, vodika i kisika, dok za druge elemente treba unaprijed znati ima li ih ili ne i onda tomu prilagoditi analizu. Sastav polimerâ ponekad se može odrediti pomoću NMR-a, ali često će ići tek elementna analiza i metode koje se zapravo bave veličinom čestica. Kod keramika i stakala (koji lagano izlaze iz sfere klasičnih spojeva, ali znadu imati dosta dobro definirane sastave) NMR otpada, a točno se može odrediti tek elementni sastav te, eventualno, ponešto o strukturi, putem difrakcije.
Klasične metode poput ebulioskopije i krioskopije možda se rade još u ponekom praktikumu, dok su ih za određivanje molekulskih masa novih spojeva modernije metode posve pregazile.
Što se automatike tiče, većinu posla odradit će strojevi, dok ljudima ostaju priprema uzoraka, odabir metode i interpretacija rezultata. To, pogotovo u znanosti, znade biti sasvim lijepo zakomplicirano (sve, kako rekoh, ovisi o spoju s kojim se radi), tako da je automatizacija od veće koristi industriji (npr. za serijsku analizu uzoraka nekog proizvoda, poput lijeka ili građevnog materijala).
Usput ću dodati možebit očiglednu informaciju da je danas poznavanje molekulske formule otprilike onoliko informativno po pitanju nekog spoja, koliko je i poznavanje nečijeg imena informativno po pitanju karaktera.
Pozdrav, |
|
|
Odgovorio:
Ivica Cvrtila
i.cvrtila@rug.nl
<-- Povratak
|
|
|
Postavite
pitanje iz bilo kojeg područja kemije i
e-škola će osigurati da dobijete odgovor od kompetentnog znanstvenika. |
  |
|
