|
 |
|
Na stranici "http://plantagea.hr/prirodna-kozmetika/vii-maske-2/sastojci-maski-2/gline-2/" iz aluminija vode 6 veza s kisikom. Je li to stvarno? Tri su nastale kao uzajamno kovalentne, jedna kao donorsko akceptorska? Onda bi iz nekih kisika (donor) trebala voditi treća veza? Kako su nastale preostale dvije i otkud dovoljno energije za hibridizaciju s d-orbitalama? Ili je aluminij iza aluminija prikazan u 2D?
Na "http://en.wikipedia.org/wiki/Aluminium_hydride" na slici iz aluminija vode 6 veza do vodika. O kakvim je tipovima veza riječ? I iz nekih vodika vode dvije veze? jesu li to tricentrične veze (kao u boranima) ?
|
|
Ime i prezime:
Tomislav B.
|
 |
 |
Aluminij uredno tvori i tetraedarske i oktaedarske komplekse. Što će nastati, ovisi između ostalog i o veličini liganda. U slučaju vodika, a očito i kisika, ligandi su dovoljno mali da ih oko aluminijevog atoma stane šest. Nešto veći klorovi atomi još uvijek se mogu dovoljno natisnuti pa da kruti aluminijev klorid ima oktaedarski koordinirane aluminijeve atome, ali u tekućem i plinovitom stanju prisutne su već dimerne molekule s tetraedarskom koordinacijom. S bromom i jodom moguća je pak samo tetraedarska koordinacija.
Kako rekoh, aluminij može biti koordiniran sa šest atoma kisika, bili oni prisutni kao molekule vode ili dio nekakvog polimera. Zbog toga su alumosilikati jedna od najraznovrsnijih grupa spojeva koje danas poznajemo. Jednostavno, prolaze svakakve kombinacije silikatnih tetraedara i aluminijevih oktaedara. Kako aluminij ima svega tri valentna elektrona, očito će neki kisikovi atomi morati nešto donirati, e kako bi se formiralo svih šest veza. Međutim, to su i dalje obične polarne kovaletne veze. Čak ni to što su kisikovi elektronski parovi "uvaljeni" u dotad "slobodne aluminijeve d-orbitale" ne mijenja stvari. Na situaciju inače možeš gledati i tako da kreneš od aluminijevog kationa kojemu je svih šest kisikovih aniona doniralo po jedan elektronski par. To je zapravo najbliže stvarnosti alumosilikatâ, premda i dalje ne mijenja narav tih veza.
Izvor energije za to da aluminij hibridizira svoje d-orbitale zadržao bih radije u tajnosti jer se i ja njime često služim, kad mi usfali energije za negiranje važnosti toga kakvo je porijeklo elektronâ u nekoj vezi.
Svaka slika koju vidiš je dvodimenzionalna, tako da ne razumijem baš pitanje.
Što se tiče veza u polimernom aluminijevom hidridu, one jesu trocentrične dvoelektronske (sve, ne samo neke). Više od dvaju elektrona na jednom vodikovom atomu ukratko nije moguće, tako da su trocentrične dvoelektronske veze ono što preostaje da bi se mogao formirati polimer.
Pozdrav, |
|
|
Odgovorio:
Ivica Cvrtila
i.cvrtila@rug.nl
<-- Povratak
|
|
|
Postavite
pitanje iz bilo kojeg područja kemije i
e-škola će osigurati da dobijete odgovor od kompetentnog znanstvenika. |
  |
|
