|
 |
|
imam nekoliko pitanje:a)u radnim bilježnicama iz kemije se spominje da je kalcijev hidroksid jači od natrijeva hidroksida,nije mi to jasno jer kalcije ima dvostruko veći naboj pa je kulonova sila jača?b)o čemu ovisi ph vodenih otopina soli c)koje soli su neutralne,npr,kako da znam da je KBr neutralan,te o čemu ovisi jakost kiselina,fosfatna ima 3 atoma vodika,a bromovodična,cijanovodična i druge imaju jedan pa su podjednako jake.Hvala na odgovorima.
|
|
Ime i prezime:
Ivan Marić
ledakuzik63@gmail.com
|
 |
 |
I natrijev i kalcijev hidroksid u vodi disociraju potpuno, tako da se za obje baze može reći da su jake. Da će formulska jedinka kalcijevog hidroksida osloboditi dvostruko više hidroksidnih iona očita je istina jer je kalcij dvovalentan, ali svejedno ne bih kalcijevu lužinu zvao jačom. Pojam jakosti baze vezan je za konstantu disocijacije (odnosno bazičnosti), a ne broj oslobođenih hidroksidnih iona po formulskoj jedinki.
pH vodenih otopina solî, osim o koncentraciji, ovisi o tomu koliko su kiseli ili bazični ioni koji ih grade odnosno koliko su jake kiseline i baze od kojih su soli nastale. Neutralne su otopine solî nastalih od jakih baza i kiselina (npr. natrijev nitrat, barijev klorid ili kalijev bromid) te solî kod kojih su konstante disocijacije za oba iona jednake (jedina koja mi pada na pamet, a da potječe od slabe kiseline i baze, amonijev je acetat). Ako sol potječe od jake kiseline i slabe baze, njezina otopina bit će kisela (npr. amonijev klorid), dok će sol slabe kiseline i jake baze biti bazična (npr. kalijev karbonat).
Broj otcjepljivih protona ne govori ništa o jakosti kiseline. Ono što im definira jakost je konstanta disocijacije, koja se razlikuje za svaki stupanj disocijacije. Nekih jednostavnih pravila za jakost kiselina nema, tako da je najmudrije nekolicinu jednostavno zapamtiti, a inače tražiti podatke. Ono što spada u opću kemijsku kulturu je da su organske kiseline u pravilu slabe, dok anorganskih ima svakakvih, pri čemu su tipične jake kiseline npr. sumporna, klorovodična, dušična i perklorna, a tipične slabe ugljična, sumporasta i fluorovodična. Fosforna kiselina je negdje između. U vodi ne disocira potpuno, ali obično ju se spominje kao jaku.
Pozdrav, |
|
|
Odgovorio:
Ivica Cvrtila
i.cvrtila@rug.nl
<-- Povratak
|
|
|
Postavite
pitanje iz bilo kojeg područja kemije i
e-škola će osigurati da dobijete odgovor od kompetentnog znanstvenika. |
  |
|
